Не) људи иза Хитлера – Творци Еугенике и Холокауста Јавно признање и извињење немачког удружења психијатара

Не) људи иза Хитлера – Творци Еугенике и Холокауста

 

(News4Press.com)

 

“Докле год будемо имали проблема да спознамо узрок ових монструозних догађаја, живећемо у страху да нам се не би поновили, и поновиће се ако узрок не назовемо правим именом а то је – ПСИХИЈАТРИЈА”.

 

На овом свету нема места и за Психијатрију и за БОГА, са “напредком”те псеудонауке смо се удаљавали од БОГА.

Да ли ћемо живети уз БОГА или умрети уз Психијатрију то зависи од наше спознаје.

Психијатрија и Психологија морају да нестану!!!

М.З

 

 

Не) људи иза Хитлера – Творци Еугенике и Холокауста

 

Јавно признање и извињење немачког удружења психијатара

 

Оснивач Еугенике је био ( на слици) Френцис Галтон, психолог и рођак Чарлса Дарвина.

 

На основу његове теорије људе би требало третирати као стоку, како би се пожељне особине подстицале а непожељне искорениле.

 

Међутим Галтоново такозвано “научно истраживање” је уствари било еклатантни расизам, који је подстицао дискриминацију над јадним и сиромашним људима и етничким мањинама.

 

“Ако се они буду размножавали, морално безвредни, интелектуално и телесно, онда можемо очекивати да ће доћи време, када ће те особе бити државни непријатељи…”

 

Али, упркос томе су галтонове теорије, у време његовог широког пропутовања европом и америком биле врло примамљиве за психијатре, јер су одгаварале идејама који су и сами покушавали да докажу.

 

Један од тих психијатара је био Вунтов студент: Емил Крепелин.

Крепелин је био загрижени еугеничар и учитељ од Ернста Рудина, главног иницијатора национално- социјалистичког закона о стерилизацији из 1933-ће године.

 

Крепелин је био најутицанији психијатар у своје време, створивши основу данашњег система класификације и дијагнозе менталних болести, упркос чињеници да ни за једну “болест” није имао доказа.

 

Као оснивач и директор првог научног института психијатрије у Минхену, добио је убрзо и своје прве студенте.

Швајцарски психијатар Ернст Рудин је вероватно био најозлоглашенији међу њима као и најстраственији поборник Еугенике, који је тежио томе да “безвредне” индивидуе кроз сеграцију, стерилизацију или чак и ликвидацију, уклони из друштава како би на тај начин створио “бољу расу”.

 

“Психијатри се морају ујединити са здравима против наследно болесних. Узвишеним циљевима здравих особа, психијатри морају да учине услугу”.

 

Ернст Рудин

Психијатар

 

Ова идеологија бива прихваћена и учена на универзитетима. Била је добро прихваћена и на почетку 20-ог века увелико презентна.

 

Немачка није била једина земља у којој се Еугеника ширила. Друге земље су је већ користиле да би спроводиле драстичне и нељудске мере.

 

На пример у Сад-а је већ постојао покрет Еугенике, и то већ између 1907-е и 26-те, пре доласка нациста на власт, су освојени закони који су одобравали стерилизацију над ментално болеснима.

 

Године 1924-те Хитлер је у својој књизи “моја борба”,поздравио психијатријску Еугенику као науку, која ће његову нацију обновити.

 

Рудин и остале колеге су у Хитлеру видели инструмент за остваривање својих дуго негованих снова.

 

Шест месеци након ступања на власт НСДАП се обраћа Рудину са молбом да креира предлог закона 1933-ће о превентивним мерама у вези са наследно болеснима, који би присилну стерилизацију сваког грађанина омогућио, који по мишљењу “суда за неследне болести”, наводно има генетски поремећај.

 

Жртве нису имале шансе.

Судство је у 88,8 посто случајева одређивало стерилизацију.

 

У следећих дванаест година је око 400.000 грађана стерилизовано, углавном против своје воље.

 

Тада су психијатри отишли корак даље када су стерилизацију заменили убијањем.

 

Први међу њима које су убијали, била су деца.

 

У државној установи Брандебург – Горден, психијатар Ханс Хајнце је своје младе жртве убијао морфијум инекцијама или их гушио цијанидом и хемијским бојним отровима.

Његово “специјално дечије одељење” прво те врсте у немачкој добија статус “Reichsschulstation”, у коме су се психијатри обучавали за убијања.

 

У међувремену се из канцеларије Хитлера у оквиру тајне операције “дечија операција”,отварају још 30 установа за ликвидацију деце, у којима су се спроводиле Хајнцове тактике које су на хиљаде недужних живота уништиле.

 

Пре ликвидације је много деце, углавном близанци, служило као објекти у сврху истраживања. Након ликвидације су им мозгове као “истраживачки материјал” слали психијатрима.

 

… И док су се експерименти и ликвидације иза затворених врата спроводили, Хутлер је 1. Септембра 1939-те изнео тајни декрет, који је психијатријску Еутаназију- или “милосну смрт”- особа свих узраста давао легитимитет, оних за које је сматрано да за имбециле.

 

Да би извршили Хитлерово наређење, психијатри организују тајну “смртну машинерију” звану “операција Т4”. Име је добила по адреси на којој се налазила у улици Тиргартен 4 у Берлину.

Управник ове установе био је психијатар Вернер Хајде, професор психијатрије и неурологије на универзитету Вирцбург.

 

За психијатре су ликвидације биле лукративне. Установа је могла да ликвидира и да наплаћује од породице достављајући јој и умрлицу. Додатну зараду су имали и од продаје златних зуба својих жртава.

 

Све док Хитлер није зауставио операцију Т4, убијено је 70.273 људи који не заслужују да живе.

 

Међутим психијатри настављају своју серију убистава и тако лишавају живота још 230.000 ментално и телесно болесних из сопствене иницијативе у строгој тајности.

 

Али, ово је био тек почетак убијања оних које су психијатри сматрали инфериорнима.

 

Ликвидације психијатријских пацијената се одвијало и постало је веома убитачно и ефективно.

 

Из тог разлога су позвани немачки “специјалци психијатри” који су имали искуства стеченог између осталог у Т4 операцији, да наставе са убијањем у концентрационим логорима.

 

За време Холокауста је укупно убијено између 11 и 17 милиона људи. Сви ду били означени и осуђени на смрт као Еугенетско инфериорни. Психијатри су створили комплетну машинерију а у многим случајевима и сами њом управљали.

 

Касније на Нирнбершком суду за ратни злочин, су сви експерти били сагласни да су овакви планови били могући захваљујући психијатрији, која их је конципирала, организовала и њима управљала.

 

Међутим амерички психијатри су своје немачке колеге узеле у заштиту, јер су и сами били еугеничари. Тако да је веома мали број психијатара оптужено или осуђено.

 

Иако је судство у нирнбершком процесу еугеничарску праксу осудило као злочин против човечности, многи психијатри се враћају у свој завичај и настављају тамо где су и започели још пре времена него што су нацисти ступили на власт и то овог пута са одлично плаћеним и угледним функцијама.

 

Професор Вернер Хајде медицински управник операције Т4, радовао се својој новој каријери као судски вештак у Шлисвиг Холштајну под лажним именом “Др. Фриц Саваде”, али је ипак коначно 1959-те ухапшен.

 

Т4 психијатар Фридрих Мауц, не само да се извукао и прошао без оптужбе, већ је изабран за управника удружења немачких психијатара ДГПН 1957-58, тог истог удружења које и данас постоји.

 

Његов колега и Т4 психијатар Фридрих Панзе је 1948 ослобођен свих оптужби и био исто тако у ДГПН 1965-те до 1966-те.

 

Вернер Вилигер још један Т4 психијатар, је поред свега био од 1946-те до 1956-те професор психијатрије на универзитету Марбург, а године 1950 био почасни гост на конференцији о деци и омладини у белој кући у Вашингтону.

 

Као ни Ернст Рудин, никад осуђен преминуо је у Минхену у својој кући као слободан човек у 78-ој години живота.

 

Ови као многи остали психијатри су предавали, учили многе генерације, које су то онда преносиле на надолазеће генерације.

 

Овде се поставља питање: Да ли је психијатријска Еугеника стварно нестала?

 

Или је ова творевина још увек међу нама, само у другом обличју?

 

У наступајућим годинама су психијатри поприлично били ћутљиви када је у питању одговорност и кривица за убијања у време нациста.

 

Након прикупљања огромног броја доказа о наведеним злочинима, ћутање није више функционисало па се господин, садашњи председник тог удружења – пдихијатријског удружења немачке, 2010-те обратио јавности, одао признање жртвама и признао психијатријске злочине следећим речима:

 

“Психијатри су у време Националсоцијализма људе презирали, њима поверене пацијенткиње и пацијенте су обманули и слагали, као и њихове рођаке.Пацијенте су на силу стерилизовали, давали на ликвидацију, а и сами ликвидирали. …”

 

…да ли сам – закаснио – да од свих жртава и рођака затражим опроштај због претрпљене неправде и патње, коју је нанело немачко удружење психијатара.”

 

Проф. Франк Шнајдер

Председник

Немачког друштва за

Психијатрију и психотерапију

 

Превод из брошуре немачког документарно филма.

УСКОРО У БИОСКОПИМА!!!

 

Превод

Милан Зарић

 

 

20121124-234921.jpg